РАДИОНИЦА БАСНОПИСАЦА

Задужбина „Доситеј Обрадовић“ из Београда расписала је 15. ликовни и литерарни конкурс за ученике трећег и четвртог разреда основне школе и сваке године, почетком јуна, жири у саставу - Слободан Станишић, председник, Предраг Тодоровић, Сузана Поњавић и Љубица Бељански - Ристић, има заиста тежак задатак да од великог броја радова ученика из свих крајева Србије одабере најбоље.

Ове године, титулу најбољег баснописца понео је ученик наше Школе, Лазар Новаковић IV 2 које је освојио прву награду за басну „Залутао међу лавове“, а његова учитељица,  Славица Ристовић,  награђена је дипломом за креативни допринос „Радионици баснописаца" који траје већ петнаест година и успешно окупља децу из свих крајева Србије, а ове године радаови су стизали и из осталих суседних земаља.

Залутао међу лавове

 У једном селу на обали плитке реке живели су лав и лавица. Имали су седам младунаца, од којих је једно било другачије. Увек је мање јело од осталих и било ситније. Без обзира на то подједнако су га волели као и све. 

   Када су већ почели да одрастају, оно је заостајало за браћом и грива му није расла. Отац се чудио знајући да је њему кренула још и пре пубертета. То је рекао и жени, али је она мислила другачије. Године су пролазиле. Младунче је порасло и постао диван пас. Убрзо се та вест проширила по целој шуми. Добио је име Фенг. 

   У пролеће,  мало пред борилачке турнире, поносит отац, лав, пријавио је својих шест синова. Седмог, који му и није био син, није желео, мислећи да ће га својом слабоћом обрукати. У првом кругу сви из његове породице су испали. Не знајући шта да ради у задњи час пријавио је Фенга. Он је био веома успешан, храбро се борио, подизао песак за собом, бранио се, уједао. После десет борби стигао је у финале.  Противник му је био најискуснији и најжилавији борац. Био је скоро три пута већи од њега. Шапа му је била као фенгова глава, а зуби оштри и бели. Отац није смео да гледа. Нагнуо се преко ограде, зажмурио и главу скоро покрио гривом.  У првој секунди лав се залетео и зубима откинуо део плећке. То је разљутило Фенга, а и веома болело. Не размишљајући се залетео угризао га за ногу и оборио на под. Потом га је још два пута оборио на земљу и тада је судија тигар прекинуо борбу. 

   Лав је био толико срећан и са поносом викао: „То је мој син!“. Истог тренутка проглашен је за краља шуме и звали суга страшни лав Фенг. 

                                                                                                                     Лазар Новаковић  IV 2