Прва основна школа краља Петра II

  • DSCN0313
Штампа

У друштву витезова

 

Fotografija Андријаш.

 

У недељу 8.10.2017.год.  у Карану су одржани Витешки сусрети. И ми смо желели да идемо, али није било могућности за организовани одлазак. Но, нисмо могли допустити да једна овако занимљива замисао пропадне, па смо је прилагодили датим условима.
Причу о средњем веку започели смо на Старом граду. Сликовитим приповедањем наставник Миломир је успео да нам приближи једно давно време, а сазнали смо и неке занимљиве, и за нас нове детаље у вези са самом тврђавом. Киша која је почела да пада, није нас поколебала. Са Старог града одшетали смо до музеја где су се већ окупили чланови витешких дружина. Како је Павле наставников колега и познаник, имали смо то задовољство да га упознамо и питамо све што нас интересује. Павле, наставник историје у XI београдској гимназији, у шали каже да се међу витезовима задовољава титулом војводе. Што се нас тиче, он је главни, па нека то зове како хоће. 

Fotografija Андријаш.
У нашем лепом граду гостовале су витешке дружине из Београда и других градова Србије: "СВЕЗ", "Бели орлови", "Свети архангели"... Поворка витезова и заинтересованих посматрача кренула је према тргу. Ми смо били једина организована ђачка дружина коју су чинили ученици VI-2, три ученика седмог разреда, а примили су и неколико нас одраслих.
Под светлошћу бакљи и уз средњовековну музику, витезови су нам приказали опрему и начин ратовања српских племића у XIV и XV веку. Било је и костима српских племкиња из тог периода. Девојчице су се једногласно изјасниле за плави богато украшен костим који је носила једна од девојака.
Витезови су демонстрирали витешке двобоје секирама, мачевима, копљима, буздованима, песничење, рвање. Борбе су изгледале врло стварно, а како сазнасмо било је и повреда, истина благих. После двобоја могли смо и да држимо оружје (наставник Гујаничић је предњачио), да осетимо његову тежину, да се сликамо са члановима дружина, да видимо тестирање издржљивости оклопа, опипамо витешку одећу или покушамо да напнемо лук. А питања смо имали милион. Павле је био врло предусретљив и стрпљиво је одговарао. Сем о оружју и витезовима, сазнали смо како данас функционишу дружине, има ли повреда у двобојима, да ли има награда за победника.Fotografija Андријаш.
Било је ово неколико врло лепо проведених сати. Најзанимљивији часови историје до сад. Зато се надамо да ће заживети идеја која се овде родила - да се школе удруже и заједнички организују одлазак у Каран наредне године.