Штампа

Злоупотреба деце на интернету

Најчешће злоупотребе деце на интернету 

– Слање порука непримереног садржаја, у којима се препознаје вербално насиље, а које је све чешће међу децом и омладином. Ове поруке најчешће се шаљу путем месинџера, вибера, инстаграма, мејлова.

– Објављивање фотографија које вређају дететово достојанство и интегритет као и статус у вршњачкој групи на који начин се заправо подстиче увреда детета. Прослеђивање туђих фотографија подстиче на коментар других вршњака, те се на тај начин дете јавно подвргава руглу и исмевању што свакако спада у облик вршњачког насиља. Овакав случај забележен је у једној Основној школи након чега су се у рад на спречавању ширења оваквог непримереног понашања укључиле и друге институције, међу којима је и Тужилаштво, Виши суд, Центар за социјални рад као и школа коју дете похађа.

– Лажно представљање и употреба лажног идентитета путем друштвених мрежа (најчешће инстаграма и фејсбука) путем којих се лако ступа у комуникацију за ризичном групом деце (деца без родитељског старања, деца ометена у развоју, деца из социјално угрожених породица)

– Деца из горе наведених ризичних група спадају у тзв. „лепљиву децу“ која су одрасла у дисфункционалним породицама уз хроничан недостатак љубави, пажње и разумевања од стране родитеља. Услед овакве емотивне депривације имају појачану потребу за везивањем, лаковерна су и брзо остварују контакт и поверење са непознатим особама које им показују чак и минимални степен разумевања или пажње. Неретко се дешавало да особе са којима деца остваре „везаност“ од њих затраже провокативне фотографије, најчешће у доњем вешу, а уколико се ова комуникација на време не открије и прекине долази и до сусрета међу њима, те сексуалне експлоатације малолетних лица.

 

У литеретури можемо наићи и на следеће врсте злоупотребе деце и младих људи преко интернета:

 

Крађа – На сајтовима се често нуди помоћ типа лажног саветовалишта које има за циљ препознавање психолошког профила малолетника (анамнестички подаци о њему и члановима његове породице), око којег се наизглед ствара пријатељско и заштитничко окружење. У исту сврху могуће је искористити информације о бројевима кредитних картица којима малолетник плаћа своје учешће у наградним играма.

 

Блуд – Напади на децу углавном почињу дружењима на форумима и у Цхат собама, системом лажног представљања „ловаца“. Последице, психолошке а неретко и физичке природе, на њој остају трајно и као такве, у потпуности се подударају са класичним злостављањем или силовањем.

Сугестија – облик напада са циљем да се жртва наведе на самоповређивање, свесно или несвесно. Ова врста напада опасна је нарочито стога што може да резултује тешким болестима, па чак и смртним случајевима. Лакши видови деловања сугестијом на потенцијалну жртву, могу се наћи на сајтовима чији садржаји обилују разним врстама дијета, телесних вежби и сличних активности. Циљну групу оваквих сајтова чине у највећој мери девојчице тинејџерског узраста. У скорије време се на интернету појавила друштвена игрица Плави кит која је имала за циљ самоповређивање а као крајњи циљ и самоубиство код малолетника. Ова игра организована је по нивоима.

 

Педофилија – Због тежине последица, оваква настраност је строго законски кажњива у свим земљама. Педофилија спада у облик поремећаја личности. Овде долази до погрешног избора сексуалног објекта, а то су најчешће деца. Може бити хетеросексуална и хомосексуална. Поремећај се ређе јавља и код жена. Хетеросексуални педофили бирају децу узраста од 8 до 10 година, док хомосексуални педофил бира старији узраст. Сексуално злостављање малолетних лица представља било који вид експлоатације особа млађих од 18 година у циљу сексуалног задовољавања од стране старије особе. Оно може да обухвата телефонске разговоре, тражење од малолетног лица да покаже интимне делове тела или показивање интимних делова тела од стране пунолетног лица детету или малолетном лицу, миловање, снимање порнографских фотографија насталих сексуалним злостављањем деце или малолетних лица и показивање порнографског материјала, покушај извршења сексуалног односа над малолетним лицима, инцест са дететом или малолетним лицем, силовање детета или малолетног лица, приморавање на проституцију и слично.

 

Термин „груминг“ односно узнемиравање деце у сврхе сексуалног искоришћавања односи се на активности које се предузимају са циљем да се успостави пријатељски однос и емотивна веза, као и задобијање поверења детета и да се смање дететове инхибиције као припрема за сексуалну активност са дететом, или у циљу експлоатације детета (као што је искоришћавање деце за рад). Задобијање поверења детета у циљу искоришћавања у сексуалне сврхе (грооминг) подразумева психолошку манипулацију у облику позитивног подстицаја и примене тактике постепеног задобијања поверења, помоћу активности које су обично законите, али касније воде у незаконите активности. Ово се ради да би се задобило поверење детета као и поверење оних који су одговорни за добробит детета. Уз то, однос поверења са породицом обезбеђује да родитељи детета теже поверују у потенцијалне оптужбе. Да би успоставиле добар однос са дететом и са породицом детета, особе које се труде да задобију поверење детета да би га искористиле у сексуалне сврхе, поступају на неколико начина:

 

– На пример, такве се особе претерано занимају за туђе дете, настоје да постану дететов „посебни“ пријатељ да би задобиле поверење детета.

– У неким случајевима ти људи дају поклоне или новац детету без посебног повода (играчке, лутке, итд.).

– Починиоци понекад детету показују порнографски материјал – видео снимке или слике, надајући се да ће дете касније лакше прихватити такве активности, пошто им је такво понашање већ представљено као нормално.

– Они понекад само разговарају о темама које имају везе са с.....

 

 Како злоупотреба  утиче на дечије понашање и психу?

 

 

Најчешћи знаци који могу да укажу на то да се са дететом дешавају промене на емотивном и понашајном плану су следећи:

– Провођење доста времена за компјутером или одговарајући на поруке на телефону, након чега деца постају видно узнемирена

– Избегавање разговора о својим онлајн активностима

– Затварање екрана на компјутеру чим неко прође поред њих

– Нагли престанак коришћења компјутера или мобилног телефона

– Проблеми са спавањем (инсомнија, ноћне море, буђење у току ноћи, ноћно умокравање)

– Нагло слабљење успеха у школи

– Појављивање психосоматских реакција (главобоље, проблеми са стомаком, мучнине, повраћање, температура)

– Психичке тешкоће са којима се деца срећу најчешће се огледају у нерасположењу, депресивности, осећању туге, незаинтересованости за кућне активности, повучености и отуђености од вршњачке групе. Неретко се јавља и агресивност код деце која може бити окренута ка споља (хетероагресивност- туче, вербално насиље, оштећивање своје или туђе имовине) или ка унутра (аутоагресивност – самоповређивање, суицид)

 

Уколико родитељи примете неке од ових знакова понашања код свог детета могу се обратити за помоћ школском психологу, клиничком психологу, дечјем психијатру, како би се на време реаговало и спречило евентуално даље продубљивање психичких траума које су се активирале код детета а које су изазване узнемирујућим активностима на интернету. 

 

Влада Републике Србије је 2016. године донела Уредбу о безбедности деце при коришћењу информационо-комуникационих технологија. С тим у вези Министарство трговине, туризма и телекомуникација је обавезано да формира комуникациони Центар који би се бавио пријемом пријава о угрожености деце на интернету а који би у зависности од садржаја прослеђивали полицији, системима социјалне заштите, здравству и образовању. Овом уредбом уређују се превентивне мере за безбедност и заштиту деце при коришћењу интернета и поступање у случају нарушавања или угрожавања њихове безбедности. Циљ уредбе је да се подигне ниво свести и знања о предностима и ризицима коришћења интернета, тј. начинима безбедног коришћења интернета, да се унапреди дигитална писменост деце, ученика, родитеља, старатеља и наставника, као и да се унапреди међуресорна сарадња у домену безбедности и заштите деце на интернету. Оформљен је и национални контакт центар за безбедност деце на интернету, који се може контактирати на бр.тел. 19833, или путем мејла бит@мтт.гов.рс. Отворен је и званични сајт на коме се такође могу информисати заинтересовани www.паметноибезбедно.гов.рс

 

 

Родитељи због убрзаног начина и темпа живота велики део времена проводе на послу или у обављању кућних активности нарочито када су у питању вишечлане породице. Без обзира на обавезе које имају у току дана родитељи морају да прате одрастање свог детета, и уколико примете понашање које је атипично од дотадашњег, неопходно је да пропрате дете у дневним активностима, те да утврде узроке оваквог понашања. За васпитање деце се мора наћи времена, јер то је најзначајнија улога коју родитељ има, а то је најлакше учинити кроз игру и заједничке активности. Претраживање интернета треба да буде заједничка активност између родитеља и деце, јер ће родитељи на тај начин деци показати да их интересује то што они раде, и да је то активност коју могу и треба да обављају заједно али са фокусом на едукативне садржаје, поучне сајтове и забавне странице. Овакво заједничко дружење са дететом омогућиће стварање поверења између деце и родитеља, те ће оно моћи да им се обрати увек када има неку недоумицу везану за интернет или садржај који га узнемирава. Тада родитељи не требају да реагују импулсивно, јер ризикују да им се дете следећи пут не обрати за помоћ, већ треба да му објасне зашто такве садржаје треба избегавати као и које су све могуће последице злоупотребе које се могу јавити на интернету. Деци треба разбити заблуду да је свака личност на интернету „реална“ те да заправо виртуелна пријатељства на друштвеним мрежама могу бити изузтено опасна, јер се иза профила вршњака заправо могу крити одрасле особе са лошим намерама. Како би се превентивно деловало на злоупотребу интернета, родитељи могу да са дететом деле исту мејл адресу, што ће такође створити додатни степен поверења јер ће деца на тај начин имати увида и у пошту коју добијају њихови родитељи. Као и у свакој области тако и у овој о којој сада говоримо пресудни значај када је безбедност деце у питању представљља едукација, како деце тако и родитеља.

 

Безбедно коришћење нових технологија 

 

Произвођачи софтвера данас нуде посебне специјализоване веб читаче за децу, који се могу скинути и као апликације на мобилном телефону. Интернет нуди списак проверених веб страница са садржајима примереним датом узрасту детета. Међу најпознатијим веб читачима за децу спадају: Буддy Броwсер, ПикЛук, Мy Кидс броwсер, КидЗуи, КидРоцкет, Сурф Книгхт, Зац Бросwер. Најпознатији програми за родитељску контролу су: НетНаннy, ЦyберПатролПаренталЦонтролс, СафеЕyес, СентрyПЦ, КидсWатцх, Тиме Схерифф, Wеб Wатцхер, Тиме Босс.

Као закљчак можемо да истакнемо да је најсигурнији начин превенције од злоупотребе интернета његово ограничавање у зависности од узраста на коме се деца налазе. Препорука је да деци од 10 до 12 година треба допуштати посећивање сајтова који су намењени искључиво њима за шта постоје специјализовани веб читачи о којима смо претходно говорили. Деци од 12 до 14 година не треба допустити приступ интернету без надзора одраслих и никако им не дозвољавати отварање профила на друштвеним мрежама.

 

„Децу волите нарочито, јер она су безгрешна као анђели, и живе да би нас раздрагала и усрећила. Она живе зарад чишћења срдаца наших, као неки путоказ за нас. Тешко ономе ко увреди дете…“